O cirkularnoj ekonomiji

Principi cirkularne ekonomije uključuju:

1

Dizajniranje proizvoda da budu trajni i reciklabilni

Proizvodi se dizajniraju da budu dugotrajni, lako popravljivi i napravljeni od materijala koji se mogu efikasno reciklirati ili bezbijedno vratiti u životnu sredinu.

2

Zatvaranje ciklusa

Cirkularna ekonomija naglašava važnost vraćanja i ponovnog integrisanja materijala i komponenti u proizvodni proces umjesto da se odlažu kao otpad.

3

Efikasnost resursa i optimizacija

Fokusira se na efikasnije korišćenje resursa poput energije, vode i sirovina, i minimalizaciju generisanja otpada tokom svake faze životnog ciklusa proizvoda.

4

Premještanje od posjedovanja ka pružanju usluga

Promoviše poslovne modele koji se premeštaju sa tradicionalnog posjedovanja ka pružanju pristupa dobrima i uslugama, poput modela dijeljenja, zakupa ili pretplate. To može smanjiti ukupnu potražnju za novim proizvodima i omogućiti bolje iskorišćavanje postojećih resursa.

5

Saradnja i integracija lanca vrednosti

Podstiče saradnju i saradnju između zainteresovanih strana u lancu vrijednosti, uključujući proizvođače, dobavljače, potrošače i subjekte za upravljanje otpadom, kako bi se stvorili zatvoreni sistemi i maksimiziralo vraćanje resursa.

6

Sistemsko razmišljanje i inovacije

Cirkularna ekonomija zahtijeva holistički i sistemski pristup, uzimajući u obzir interakcije i međuzavisnosti između ekonomskih, ekoloških i društvenih faktora. Podstiče inovacije u tehnologijama, poslovnim modelima i okvirima politike kako bi se ubrzao prelazak ka održivijem ekonomskom sistemu.

EVROPSKI OKVIR
ZA CIRKULARNU EKONOMIJU

Evropska unija preuzima važnu ulogu u tranziciji na održivu i otpornu ekonomiju.

Evropskim zelenim dogovorom, uredbom o taksonomiji EU, UN-ovom Agendom za održivi razvoj, paketom “Fit for 55” i Akcionim planom cirkularne ekonomije, Evropska unija je povećala fokus na važnost održive i cirkularne tranzicije koja bi koristila svima. Naglašavajući važnost uključivanja regiona Zapadnog Balkana u proces zelene tranzicije, EU je predstavila Zelenu agendu za Zapadni Balkan, uključujući Ekonomski i Investicioni plan za Zapadni Balkan, pružajući konkretna sredstva za podsticanje i ubrzanje tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji.

Više o Evropskom okviru

1. Evropski zeleni dogovor

Evropski zeleni dogovor je usvojen 2019. godine kao paket političkih inicijativa sa ciljem postizanja klimatske neutralnosti Evropske unije do 2050. godine. Zeleni dogovor obuhvata širok spektar oblasti, uključujući energetiku, transport, poljoprivredu i cirkularnu ekonomiju. U pitanju je strategija koja obuhvata COR iz Agende UN do 2030, dekarbonizaciju i istovremeno naglašava društvenu i ekološku tranziciju u moderno, digitalno i cirkularno ekonomsko društvo koje nikoga ne zaboravlja. Neki od njegovih ključnih ciljeva uključuju smanjenje emisije gasova staklene bašte, povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije, poboljšanje energetske efikasnosti, promovisanje održivog transporta i smanjenje otpada. Da bi Evropski zeleni dogovor uspješno postigao svoje ciljeve (klimatska neutralnost, odvajanje rasta, efikasnost resursa i solidarnost), potrebno je postići međusobnu povezanost sektora i dosljednost u sprovođenju javnih politika EU.

2. Fit for 55

U okviru paketa „Fit for 55”, EU prilagođava klimatske, energetske, zemljišne, saobraćajne i poreske politike smanjenju neto emisija gasova s efektom staklene bašte za najmanje 55% do 2030. godine, da bi ih uskladila sa zadacima dogovorenim u Evropskom zakonu o klimi. Paket uključuje mjere za povećanje udjela obnovljive energije, postepeno ukidanje upotrebe fosilnih goriva, promovisanje energetske efikasnosti i uvođenje cijena ugljenika u sektorima koji trenutno nisu obuhvaćeni sistemom EU za trgovinu emisijama. Mjere predložene u okviru paketa „Fit for 55“ imaju za cilj da učine EU otpornijom na efekte klimatskih promena, a istovremeno podržavaju održivu i konkurentnu ekonomiju.

3. EU taksonomija

EU taksonomija se odnosi na klasifikacioni sistem koji je uspostavila Evropska unija kako bi se olakšao prelazak na održivije i zelenije poslovanje. Cilj EU taksonomije je da pomogne kompanijama da prepoznaju i izveštavaju o svojim aktivnostima koje se odnose na održivost, kako bi se povećala transparentnost i smanjio "greenwashing".
EU taksonomija predstavlja ključan alat u procesu prelaska na održivije poslovanje, pružajući jasne smjernice i standarde koji će pomoći kompanijama da usmeravaju svoje aktivnosti u pravcu održivijeg i zelenijeg poslovanja. Kao takva, taksonomija cirkularne ekonomije propisuje skup definicija i kriterijuma specifičnih za privredne aktivnosti i sektore koji moraju biti ispoštovani.

Uredba EU o taksonomiji je usko povezana sa Uredbom EU 2019/2088 o objavama povezanim sa održivošću u sektoru finansijskih usluga koja uvodi pravila transparentnosti za učesnike na finansijskom tržištu.

4. Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju

EU je u martu 2020. godine usvojila Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju (Circular Economy Action Plan) koji predstavlja temelj Evropskog zelenog dogovora. Novi Akcioni plan ima za cilj da evropsku ekonomiju prilagodi zelenoj budućnosti, unapređujući njenu konkurentnost. Plan ima za cilj promovisanje održivijeg dizajna proizvoda, smanjenje otpada i osnaživanje potrošača, sa fokusom na resursno intenzivne sektorima kao što su elektronika i ICT, plastika, tekstil i građevinarstvo.

‍

5. Zelena agenda za Zapadni Balkan

Zelena agenda za Zapadni Balkan je inicijativa koju je pokrenula Evropska unija (EU) kako bi se olakšala tranzicija regiona ka zelenijim i održivijim ekonomskim sistema. Cilj inicijative je podrška Zapadnom Balkanu u postizanju njihovih klimatskih i ekoloških ciljeva, uz istovremeno promovisanje ekonomskog rasta i otvaranje novih radni mjesta.

U okviru Zelene agende, EU se obavezala da će pružiti značajnu finansijsku i tehničku podršku zemljama u regionu. Ova podrška uključuje finansiranje razvoja održive infrastrukture, promociju obnovljivih izvora energije i primjenu praksi cirkularne ekonomije. Pored toga, inicijativa ima za cilj jačanje regulatornog okvira na Zapadnom Balkanu, promovišući usvajanje ekološkog zakonodavstva u skladu sa standardima EU, kao i podšku razvoju zelenih inovacija i preduzetništva.
Slično Zelenom dogovoru EU, GAWB je zamišljen kao nacrt za transformaciju zemalja Zapadnog Balkana, fokusira se na pet međusobno povezanih oblasti i to: klimatske akcije, cirkularna ekonomija, održivi transport, energetska efikasnost i biodiverzitet.

6. Akcioni plan za za sprovođenje Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan 2021-2030. godine

Savjet za regionalnu saradnju (RCC) izradio je Akcioni plan za ispunjavanje obaveza iz Sofijske deklaracije do 2030. Plan se zasniva na strategijama i ciljevima utvrđenim u Evropskom zelenom dogovoru koji je prilagođen regionalnim specifičnostima. U Akcionom planu se daje pregled mjera za ispunjavanje 58 obaveza (ciljeva) iz Sofijske deklaracije grupisanih u 5 stubova, kao i glavnih regionalnih koordinatora i drugih relevantnih organizacija koje doprinose ispunjavanju određenog cilja.

7. Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan (EIP)

Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan je inicijativa Evropske unije koja ima za cilj da podrži ekonomski razvoj i modernizaciju zemalja regiona. Plan je usvojen 2020. godine kao dio šireg paketa mjera za podršku Zapadnom Balkanu u procesu pristupanja EU kojim je predviđena mobilizacija približno 9 milijardi eura bespovratnih sredstava i do 20 milijardi eura garantovanih ulaganja sa fokusom na infrastrukturne veze za saobraćajno i energetsko povezivanje, integraciju tržišta i prekograničnu trgovinu u regionu i sa EU, zelenu i digitalnu tranziciju i konkurentnost privatnog sektora sa posebnim akcentom na inovacije.

‍

Zašto cirkularna ekonomija?