U okviru IPA projekta Prekogranična inicijativa za zaštitu životne sredine, koji zajednički sprovode FORS Montenegro, Grad Trebinje i Komunalno Nikšić doo, 5. i 6. aprila organizovana je Konferencija na temu “Unapređivanje upravljanja čvrstim otpadom”. Milena Rmuš iz Privredne komore učestvovala je na panel diskusiji “Održivo upravljanje čvrstim otpadom“.

Rmuš je govorila o potencijalima cirkularne transformacije crnogorske privrede i unapređenju sistema upravljanja otpadom kroz prilagođavanje EU direktivama.  Istakla je da je efiksan sistem upravljanja otpadom osnov cirkularne ekonomije kao jednog od stubova Zelene agende za Zapadni Balkan.

Privredna komora Crne Gore kroz svoje redovne aktivnosti promoviše i podržava efikasno korišćenje resursa, energetske efikasnosti, modernizaciju sistema upravljanja otpadom, te smanjenje CO₂ emisija i kretanju ka ekonomiji sa niskim emisijama ugljenika.  U tom smislu posebno se promoviše primjena cirkularnih modela poslovanja koji se zasnivanu na manjoj potrošnji sirovina tokom proizvodnje, ali i uslugama, umjesto posjedovanja proizvoda. U tom cilju, Privredna komora je uz podršku UNDP-a izradila Mapu puta Crne Gore ka cirkularnoj ekonomiji koja je poslužila kao osnov za izdradu Nacionalne strategije cirkularne tranzicije.

Najavila je i da Komora radi na uspostavljanju HUB-a cirkularne ekonomije kao „jedinstvenog punkta“ za različite cirkularne inicijative i rješenja. HUB će biti otvorena informativna platforma za širenje podataka, naučenih lekcija, najboljih praksi i prikupljenih ključnih indikatora kroz međusektorsku saradnju i međuresorni dijalog.

Upravljanje otpadom je kompleksan problem koji zahtijeva posvećenost svih aktera u društvu. Prije svega govorimo u suštinskoj i održivoj promjeni u ponašanju zajedno sa jasnom i jakom politikom nacionalnih i lokalnih vlasti za implementaciju propisa. S tim u vezi, kada govorimo o cirkularnoj ekonomiji, ali i upravljanju otpadom važno je naglasiti da je potrebno dalje širenje znanja i jačanje svijesti privrednog sektora o prednostima prelaska na cirkularni model poslovanja. Svakako, cirkularnu ekonomiju ne treba miješati sa hijerarhijom upravljanja otpadom koja je kreirana u linearnoj ekonomiji kao mjera za smanjenje generisanih količina otpada i vraćanje nekih materijala u proizvodnju kroz reciklažu. Cirkularna ekonomija je iznad procesa upravljanja otpadom, jer je njena polazna tačka potpuno novi način razmišljanja o korišćenju resursa. U tom smislu, moramo da promijenimo način na koji dizajniramo, koristimo i ponovo koristimo resurse. Ne možemo se samo okrenuti recikliranju i na taj način tražiti izlaz iz krize zagađenja otpadom, istakla je predstavnica Komore.

Okvirna direktiva Evropske unije o otpadu, kao i Direktiva o ambalaži i ambalažnom otpadu uvode i definišu hijerahiju otpada, princip “zagađivač plaća” i sistem produžene odgovornosti proizvođača, te postavljaju specifične uslove za upavljanje ambalažnim otpadom i prateće ciljeve za reciklažu. Imajući u vidu najavljeni Zakon o upravljanju otpadom u Crnoj Gori, Privredna komora je uz podršku F&B industrije izradila Studiju o upravljanju amlabažom i amblažnim otpadom u Crnoj Gori. Cilj studije je analiza sektora otpada u Crnoj Gori, te davanje preporuka i predloga rješenja za postepeno uvođenje instituta proširene odgovornosti proizvođača – EPR. Istakla je da implementacija EPR-a može odigrati značajnu ulogu u modernizaciji upravljanja otpadom u zemlji, pod uslovom da se održivo planira u budućnosti. EPR je složen koncept koji uključuje mnoge zainteresovane strane iz javnog, privatnog i lokalnog sektora, kao i građane i društvo. S toga je od suštinske važnosti da Vlada kreira podsticajno okruženje za implementaciju EPR-a i pruži mjere podrške za njegovo adekvatno funkcionisanje koje podrazumjeva blisku saradnju države i privrednog sektora, saopštila je Rmuš.

Takođe, naglasila je da EU trenutno revidira Direktivu o ambalaži i ambalažnom otpadu sa ciljem da spriječi stvaranje ambalažnog otpada, podstakne ekonomski održiv način reciklaže, jača tržišta sekundarnih sirovina i poveća upotrebu reciklirane plastike u ambalaži, te da je neophodno i da se Crna Gora aktivnije bavi pitanjem upravljanja ambalažnog otpada imajući u vidu da je upravljanje ambalažom u zemlji uglavnom linearno.

Konferencija je okupila predstavnike institucija i službi koje se bave zaštitom životne sredine, organizacija civilnog društva, državne i lokalnih uprava iz Crne Gore i inostranstva.